Apstrakt: Postkolonijalna i postmodernistička perspektiva koja je ušla u humanističke nauke poslednjih decenija XX veka doprinela je uviđanju da su postojeće evropske interpretacije prošlosti bile pod veoma jakim uticajem društveno-ideoloških konteksta unutar kojih su delali istraživači XIX i XX veka. Svesno ili drugačije, pioniri proučavanja antičkih starina sagledavali su ih kroz sopstveno poimanje odnosa unutar sveta kojih ih je okruživao, što je doprinosilo da se u prošlost učitavaju savremene vrednosti ili da se (na taj način) konstruisana slika o prošlosti koristi za razumevanje, objašnjavanje i opravdavanje aktuelnih socijalnih/kulturnih fenomena. Ovaj prilog usmerava pažnju na pitanje da li su iu kojoj meri društveni trendovi u Kraljevini Jugoslaviji inspirisali i omogućili stvaranje akademskog narativa o posebnosti balkanskog prostora zasnivanoj na kontinuitetu sa" antičkim humanizmom" i društvenim/kulturnim vrednostima koje su (navodno) definisane još u periodu antičke Grčke i helenizma. Osvrtanjem na društveno-političke okolnosti koje su vremenski koincidirale sa stvaranjem diskursa o" balkanskom duhu" ukorenjenom na antičkim tradicijama, preispituje se odnos između savremenih trendova i formiranja akademskih pitanja i pristupa njihovom proučavanju. U radu se takođe problematizuje pitanje prisustva narativa o" balkanskom duhu" od njegovog definisanja tridesetih godina XX veka do danas, kao i razlozi njegove privlačnosti i za akademsku zajednicu i za širu javnost.