Osipanje učenika ima dalekosežne posledice za pojedinca i društvo. Ovim problemom bavimo se kroz analizu studija slučaja 12 dece (osnovna i srednja škola) koja su napustila školu ili su pod rizikom da to učine, iz ugla Bronfenbrenerove teorije. To je adekvatan referentni okvir za razumevanje uzroka osipanja jer razmatra razne nivoe razvoja i njihove veze. Sa decom su vođeni polustrukturisani intervjui, kao i sa četiri roditelja. Ostali podaci prikupljeni su intervjuima ili fokus grupama sa direktorima, stručnom službom, nastavnicima, članovima saveta roditelja, i učenicima. Kvalitativna analiza pokazuje narušenu strukturu i funkcionisanje već na nivou mikrosistema (porodica, škola, vršnjaci) koji se mogu povezati sa osipanjem. Veze mikrosistema su sporadične i neadekvatne (mezosistem) što dodatno doprinosi osipanju. Viši nivoi okruženja (egzosistem i makrosistem), u kojima deca ne participiraju, ali zavise od njihovog uticaja posredno doprinose problemu osipanja. Mnoga deca su se suočila sa nenormativnim životnim događajima (hronosistem: razvod ili smrt roditelja, maloletnička trudnoća, preseljenje) koji su se odrazili na odluku o napuštanju škole. Ovaj rad vidimo kao inicijalni korak koji će ocrtati probleme i ukazati na buduće pravce istraživanja koja bi na osnovu Bronfenbrenerovog pristupa sistemski ispitala razne nivoe okruženja i stvorila bazu za donošenje ekološki validnih mera za suzbijanje osipanja.