Institucije Republike Srbije su poslednjih decenija, a naročito od usvajanja Zakona o maloletnicima i Krivičnog zakonika, kao i kroz brojne izmene potonjeg u smeru pružanja dodatne krivičnopravne zaštite deci, postigle značajan stepen usaglašenosti materijalnog i procesnog kaznenog zakonodavstva sa relevantnim međunarodnim standardima u oblasti zaštite prava deteta. Usvojen je koncept najboljeg interesa deteta, koji se odražava kroz brojna zakonska rešenja koja obezbeđuju: modifikaciju standardnih procesnih mehanizama koji se primenjuju kada je reč o punoletnim učiniocima i žrtvama krivičnih dela i diverzione modele postupanja koji obezbeđuju efikasnost sprovođenja postupka; brojne i prilagođene sankcije i mere; raznovrsne mehanizme procesne zaštite; obaveznu specijalizaciju svih subjekata krivičnog postupka u oblasti prava deteta; obaveznu stručnu odbranu, odnosno pravno savetovanje i zastupanje maloletnih žrtava, kao i osnivanje i rad Saveta za prava deteta i Saveta za maloletnike kao ekspertskih tela zaduženih za praćenje i koordinaciju javnih politika i prakse od značaja za prava deteta a naročito krivičnopravne mehanizme. I dalje je neophodno usaglašavanje pojma deteta u Krivičnom zakoniku i Zakoniku o krivičnom postupku, na način na koji je ovaj pojam određen u ključnim međunarodnim standardima, Ustavu Republike Srbije i porodičnom zakonodavstvu. Time bi se postiglo da se detetom označava svako lice koje nije navršilo 18 godina, dok bi se kao maloletnici označavala deca starosti od 14 do 18 godina. U skladu sa trenutnim zakonskim rešenjima, deci mlađoj od 14 godina bila bi pružena dodatna krivičnopravna zaštita, a istovremeno bi se granica krivične odgovornosti dece u kontaktu sa zakonom zadržala na 14 godina. Na ovaj način bi se izbeglo i trenutno nejasno razgraničenje pojmova žrtva i oštećeni.