Monografska studija „Muzeji Srbije kao deo kulturno turističke ponude za porodice sa decom“ je rezultat istraživačkog projekta koji je bio fokusiran na jačanje saradnje turističkih operatera i muzeja u Srbiji, odnosno ohrabrivanja njihovog zajedničkog rada na razvijanju kulturno-turističkog proizvoda namenjenog porodicama (odraslima i deci uzrasta do 15 godina). Predmet istraživanja jesu mogućnosti za primenu koncepta „porodični dan u muzeju“ u funkciji razvoja kulturnog turizma sa akcentom na porodičnim odmorima. Naime, „Porodični dan u muzeju“ je koncept koji praktikuju brojni muzeji širom sveta, a reč je o specijalnim vođenjima kroz stalnu i/ili povremene izložbe za decu i njihove roditelje uz prateće programe kao što su kratke predstave, video projekcije ili radionice na kojima pre svega deca uz pomoć kustosa i roditelja na sebi svojstvene načine (npr. crtežom, rečju, pokretom) izražavaju šta su naučili tokom posete. Koncept je, pre svega, osmišljen i namenjen lokalnom stanovništvu, ali može biti veoma atraktivan za turiste/porodice na odmoru jer omogućava potpuno drugačiji doživljaj u odnosu na rutinske posete lokalnim muzejima u okviru turističkih aranžmana. Takva opcija prepoznata je u gradovima kao što je San Sebastian u Španiji, Otava u Kanadi, oblasti Meinfeld u Švajcarskoj, itd. Rezultati istraživanja poslužiće za kreiranje modela programa u kome su porodični dani u muzejima u Srbiji centralna aktivnost. Pored učešća u porodičnom danu u muzejima, turisti bi se upoznali i sa drugim znamenitostima grada/opštine (prirodne lepote, objekti arhitektonskog nasleđa uključujući i tradicionalno neimarstvo, gastronomija, tradicionalni zanati, itd.). Inicijalno, reč je o izletima/dvodnevnim aranžmanima u okolini centara koji privlače veći broj turista i gde se može očekivati veće interesovanje građana za porodične aktivnosti van mesta boravka (npr. Beograd, Niš, Novi Sad, Subotica, Jagodina, Kragujevac). Koncept je osmišljen u kontekstu kulturnog turizma, koji poslednjih decenija širom sveta predstavlja granu u usponu i beleži sve značajnije ekonomske efekte (Jelinčić, 2010). Prema prognozama Svetske turističke organizacije (UNWTO) već 2020. godine kulturni turizam će postati vodeća grana turističke privrede u svetu. Kulturno nasleđe je jedan od najznačajnijih resursa za razvoj kulturnog turizma i osnova njegovog održivog razvoja. Interpretacija nasleđa je bazični sadržaj kulturno turističkog proizvoda (Đukić i Todorović, 2008). U tom smislu posebnu ulogu imaju muzeji, kao ustanove kulture koje istražuju, čuvaju i prezentuju nasleđe, a nasleđe je okosnica društvenog pamćenja, te tako i važan faktor u izgradnji kulturnog identiteta. Iskustva u muzejima, kao deo kulturne participacije, doprinose jačanju spona pojedinaca i zajednice, ali i razumevanju različitosti drugih grupa i zajednica. Takođe, posete muzejima jesu nezaobilazan deo turističkih putovanja. Ipak, kada je reč o domaćim turistima, lokalnom stanovništvu, posete domaćim muzejima predstavljaju najmanje popularne aktivnosti u slobodno vreme (Cvetičanin 2007; Mrđa 2011a, 2011b; Opačić i Subašić 2016). Istovremeno muzejske manifestacije („Noć muzeja“, „Muzeji Srbije deset dana od 10 do 10“) i posebne izložbe (npr. „Mankala – misaona igra“ u Muzeju afričke umetnosti i „Pupin – od fizičke do duhovne realnosti“ u Istorijskom muzeju Srbije) privlače veoma veliki broj posetilaca (Martinović i Jokić 2012; Jokić i Žeželj 2013; Jokić 2016; Jokić, Mrđa i Martinović 2016). Iako je relativno mali broj inovativnih muzejskih programa namenjenih porodicama i deci uzrasta do 15 godina, upravo muzejske manifestacije pokazuju da za takvim vrstama programa postoji interesovanje …